четвртак, 24. септембар 2020.

Весић: Слика „Деспот Стефан под бедемима Београда” од данас у Великој сали Скупштине града

Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је у Великој сали Скупштине града постављању слике „Деспот Стефан под бедемима Београда”, која се од данас налази на месту где се доносе најважније градске одлуке. Представљању слике формата 2,5 пута шест метара, у присуству аутора и сликара Небојше Ђурановића, присуствовали су заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, градски секретар за културу Иван Карл, директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић, директор Музеја аутомобила Братислав Петковић, кустос Никола Кусовац и донатори.

Весић је истакао да се, када је реч о локалној самоуправи, често говори о инфраструктурним пројектима, мостовима и парковима, а данас, како је рекао, говоримо о једном мосту према историји.

– Посебно сам срећан јер је Скупштина Града Београда направила мост према, можда и најславнијем делу историје, када је Београдом владао деспот Стефан Лазаревић. Он је Београд добио крајем 1403. године, односно почетком 1404. године, владао је веома кратко, до 1427. године, али је у његово време Београд обновљен и постао је трговачки центар овог дела Европе и једна од најмоћнијих београдских тврђава. То је доба процвата Београда – подсетио је Весић, додајући да Београд обележава Спасовдан – славу коју је такође увео деспот Стефан Лазаревић.

Весић је нагласио да је на неки начин деспот Стефан Лазаревић био први градоначелник Београда, јер је он Београд прогласио престоницом Србије.

– Зато је деспот Стефан Лазаревић заслужио да се његова слика, коју је израдио знаменити сликар Небојша Ђурановић, налази у сали Скупштине града у којој се доносе одлуке у интересу свих грађана Београда. Сигуран сам да не постоји прикладнија личност чија слика треба да се налази у овој сали, као и да ће, када буду доносили одлуке о томе како треба да изгледа наш град, одборници радити на томе да се Београд развија као у његово време – рекао је заменик градоначелника.

Захвалио је компанијама „Напред” и „Енергопројект” које су купиле, односно финансирале постављање ове слике, као и компанији „Еуро браво” која је поклонила рам, те додао да су показале друштвену одговорност и да воде рачуна о културним и историјским вредностима. Он је постхумно захвалио и Марку Поповићу, који је био консултант сликару Небојши Ђурановићу на овој слици, те додао да Београд то цени и да ће му се за то одужити.

Весић је истакао да је ово историјски тренутак за Београд, премда ће се некоме учинити да није толико важан. Међутим, ово није обична, већ слика која говори о томе „колико смо почели да поштујемо своју историју” и уклапа се у одлуку донету пре неколико месеци да се подигне споменик деспоту Стефану Лазаревићу, који ће радити вајар Светомир Арсић Басара.

– На тај начин показујемо да се деспот Стефан Лазаревић, наш најславнији владар када је Београд у питању, враћа у свој град и да ценимо оно што је урадио – рекао је Весић.

Сликар Небојша Ђурановић је истакао да је велика част што му је пре годину дана указана прилика да наслика ову слику. Нагласио је да му је то на неки начин била и обавеза јер се дужи низ година бави овом врстом сликарства.

– Овај формат, ова тема и све оно што ме веже за средњи век и Београд као мој родни град, представљали су велики изазов и заиста сам се потрудио да оправдам поверење које ми је указано. Дубоко верујем да ова тема може да се представи само на овакав начин, јер сам знао где ће се слика налазити и колики ће јој бити формат. Слика је, управо због формата, израђена у сали некадашњег биоскопа и мислим да смо после годину дана израде, на обострано задовољство, урадили значајан посао – казао је Ђурановић.

Објашњавајући мотив слике, Ђурановић је реако да је деспот Стефан представљен у двадесетим годинама 15. века, у зениту своје владавине, како излази на источну капију града, где га дочекују народ и свештенство. Са десне стране слике приказано је мало пристаниште, једно од укупно три која су у то време постојала, куле двоструко опасаног града и велика кула Небојша на Горњем граду, која више не постоји.

Кустос Никола Кусовац је рекао да је деспот Стефан европска појава.

– Деспот Стефан Лазаревић је личност Моравске Србије, последња лабудова песма српског средњег века. Висине које смо досегли у том тренутку, тешко да се могу поновити. Врло сам добро упознат са чињеницом да је историја у Срба ушла преко слика Паје Јовановића. Да није било његових слика „Сеоба Срба”, „Крунисање цара Душана” и „Таковски устанак”, тешко да би Срби знали своју историју. То је пут којим је кренуо и Небојша Ђурановић. Није се определио да крене можда популарнијим путем, светски значајнијим. Права је ствар што је та слика дошла на право место. То су велике личности, велики домети једног народа који тиме може да се дичи. Зато деспот Стефан није само дика Београда, него европска перјаница – казао је Кусовац.

Председник УО „Енергопројект” и генерални директор ГП „Напред” Доброслав Бојовић казао је да нису имали дилему да подрже идеју Горана Весића и да као друштвено одговорна компанија допринесу да се ова слика данас нађе у Великој сали Скупштине града.

– Хтели смо да покажемо да не тражимо од Града само да заједно радимо већ и да заједно уживамо у ономе што нам је историја оставила, а један од највећих печата оставио је деспот Стефан Лазаревић. Мислим да за овакву слику нема бољег места од овог, на коме ће генерације доносити одлуке од значаја за град – казао је Бојовић.

Власник компаније „Еуро браво” Милан Вујко нагласио је како му је била част да буде учесник у остваривању ове идеје и да ће увек подржавати идеје културног развоја Београда.