Црквено градитељство
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ
на Врачарском платоу
Храм се налази у источном делу Светосавског трга. Припреме за његову изградњу трајале су веома дуго, још од 1894. На другом конкурсу расписаном 1926. године усвојено је архитектонско решење арх. Богдана Несторовића, уз касније прихватање неких елемената пројекта арх. Александра Дерока. Освећење темеља извршио је патријарх Варнава 15. септембра 1935. године, а када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 27. маја 1939. године свечано осветио, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Тек у лето 1984. године добијена је дозвола од државе за наставак градње, па је ратом и људском небригом оскрнављен храм поново осветио патријарх Герман у присуству свих српских архијереја, 30. априла 1985. године, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. За протомајстора изградње одређен је арх. Бранко Пешић, професор Универзитета. Иако у изградњи, већ данас спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.
СВЕТИ САВА
(1169-1236), архиепископ српски
Син Стефана Немање, великог жупана српског. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године.
БОГОРОДИЧНА ЦРКВА РУЖИЦА
Калемегдан 6
Налази се у северноисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867-69. године претворен у војну цркву. После великих оштећења, насталих после Првог светског рата, црква је обновљена 1925. године. Изрезбарени иконостас је урадио Коста Тодоровић, а иконе на њему насликао јеромонах Рафаило Момчиловић. Зидне композиције насликао је Андреј Биценко, руски сликар.
КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ
Калемегдан
Налази се у непоседној близини цркве Ружица, подигнута после 1867. године под "чудотворним извором". Садашња капела је саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Њене унутрашње зидове и сводове покривају мозаици, које је 1980-83. године израдио сликар Ђуро Радуловић.
ВАЗНЕСЕЊСКА ЦРКВА
Адмирала Гепрата 19
Црква је подигнута 1863. године. Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић и митрополит Михајло, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана. Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавили Јосип Шток и Фернанд Стеванов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. Прве иконе је насликао сликар Никола Марковић 1864. године, али је касније израда икона поверена најпознатијем сликару тог времена Стеви Тодоровићу, који је овај подухват завршио 1881. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама Андреја Биценка 1937. године. Црква има богату ризницу са збирком икона, старих књига, златарских дела и других премета из 19. века.
НИКОЛАЈЕВСКА ЦРКВА
Његошева 43, Земун
Црква се налази у старом историјском језгру Земуна испод средњовековне тврђаве Гардош. Подигнута је 1725-1731. године. Грађена је у барокном стилу, као једнобродна грађевина са двоспратним звоником. Црква има све типичне одлике барокних храмова подизаних у Срему у 18. веку. Унутрашњост цркве краси богато изрезбарени иконостас, са иконама које је 1762. године насликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих српских сликара из друге половине 18. века. Црква има једну од најбогатијих ризница старих култних предмета, као и збирку икона из 18. и 19. века. У цркви се чувају мошти св. апостола Андреје Првозваног.
ЦРКВА СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ
Цара Душана 63
Стара црква на Дорћолу изграђена је 1877. године и посвећена св. Александру Невском. Она је служила својој намени до 1891. године, када је одлучено да се подигне већи храм. Планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, а освећење темеља обављено је 1912. године. Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-29. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930. године. Иконе су насликане исте године у иконописној радионици руског сликара Бориса Сељанка. У црквеним певницама налазе се споменици ратницима погинулим у ослободилачким ратовима (1876-1918) као и споменици руском цару Николају II и краљу Александру I Карађорђевићу. Садашње зидне композиције насликао је у "ал секо" техници сликар јеромонах Наум Андрић 1970-72. године.
ЦРКВА СВЕТОГ МАРКА
Булевар краља Александра 17
Црква Св. Марка на Ташмајдану грађена је 1931-1940. године на месту старе цркве из 1835. године, према плановима арх. Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је најсроднији манастиру Грачаници. Опремање и украшавање храма још није завршено. У јужном делу наоса налази се саркофаг са костима цара Душана, које су пренесене из његове задужбине манастира Св. Арханђела код Призрена. На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века.
ЦРКВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ
Партизанске авијације 21a, Нови Београд
Најмлађи православни храм у Београду, уједно је и прва црква подигнута на територији Новог Београда после Другог светског рата. Градња је започела 1996. године, а црква је освећена 2001. Ослањањем на хришћанску традицију и на сјајна остварења старих српских неимара, архитекта Михајло Митровић се определио за облик прастаре хришћанске ротонде, коју прате нижи анекси и високи звоник на западу и тролисна олтарска апсида на истоку. Храм Св. Василија Острошког представља композиционо чврсту и ликовно хомогену целину, остварену модерним конструкционим поступком. Подигнута је прилозима поштоваоца дела светог Василија Острошког Чудотворца.