Знаменити споменици 4

 

СПОМЕНИК ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ
Аутор: ДРИНКА РАДОВАНОВИЋ

Налази се испред Београдског сајма, у булевару који носи његово име, бронза 85 цм, укупна висина 195 цм.
Подигнут 1988. поводом 70. годишњице пробоја Солунског фронта.

ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ
(Струганик код Ваљева, 1855 - Београд, 1921), војвода, један од најистакнутијих српских војсковођа

Учествовао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У балканским и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника Штаба Врховне команде, а у Колубарској бици командант Прве армије, када се посебно истакао и добио чин војводе. Приликом пробоја Солунског фронта (1918) био је начелник штаба Врховне команде, па начелник Генералштаба до 1921.

СПОМЕНИК ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ
Аутор: ДРИНКА РАДОВАНОВИЋ

У Кумодражу, испред Степине родне куће.

ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ
(Кумодраж код Београда, 1856 - Чачак, 1929), истакнути војсковођа

Учествовао у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. на разним командним положајима. У Балканском рату командовао Другом армијом и био под Једреном. У Првом светском рату организовао мобилизацију и концентрацију целокупне српске војске. Потом командовао Другом армијом која је разбила Аустријанце на Церу (тада добио чин војводе) и која се истакла у бици на Дрини, Колубарској бици, а касније у пробоју Солунског фронта. Стављен ван активне војне службе 1919. Уређивао службени "Војни лист" и "Ратник".

 

СПОМЕНИК НИКОЛИ ПАШИЋУ
Аутор: ЗОРАН ИВАНОВИЋ

На Тргу Николе Пашића, бронза 420 цм.
Подигнут 1998.

НИКОЛА ПАШИЋ
(Зајечар, 1845 - Београд, 1926), политичар и државник

Основну школу и гимназију учио је у Зајечару, Неготину, Крагујевцу и Београду. На Политехничкој школи у Цириху дипломирао је за грађевинског инжењера. За време боравка у Швајцарској пришао је Светозару Марковићу, али се касније разишао са њим. Учествовао је у формирању Радикалне странке и био први председник њеног Главног одбора. Као велики противник режима Милана Обреновића и због активног учешћа у Тимочкој буни (1883), осуђен је на смрт, али је успео да побегне у Бугарску. После абдикације краља Милана, био је аместиран, вратио се у земљу и поново преузео вођство Радикалне странке.

За време владавине Александра Обреновића приближио се режиму и био председник Народне скупштине, председник Владе, председник Београдске општине, посланик Србије у Русији... Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком последњег Обреновића, убрзо се разишао и са њим. После убиства Александра Обреновића и повратка на власт династије Карађорђевић (1903), Пашић се поново укључује у политички живот; учествује у формирању Владе и постаје њен председник. За време Првог светског рата Пашић је председник Владе и у том својству је потписао и Крфску декларацију 1917. Био је један од главних твораца Видовданског устава из 1921. године, којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добила облик унитарне монархије. Касније је краљу Александру Карађорђевићу почела да смета Пашићева личност, одвојио се од њега и уклонио га са положаја председника Владе. У политичком животу Србије, Пашић је провео 48 година.

 

СПОМЕНИК ФРАНШЕ Д`ЕПЕРЕУ
Аутор: РИСТО СТИЈОВИЋ

Изнад саобраћајне петље на Аутокоманди, бронза 100 цм, укупна висина 408 цм. Подигнут 1936.

ФРАНШЕ Д`ЕПЕРЕ
(1856 - 1942), маршал Француске.

У Првом светском рату, од јуна 1918. командовао савезничком војском на Солунском фронту, укључујући Прву и Другу српску армију. Извојевао одлучујућу победу код Добропоља. Проглашен за почасног војводу Југословенске војске 1921.

 

СПОМЕНИК АРЧИБАЛДУ РАЈСУ
Аутор: МАРКО БРЕЖАНИН

У Топчидерском парку, бронза 120 цм, укупна висина 420 цм. Подигнут 1931.

Др АРЧИБАЛД РАЈС
(Лозана, Швајцарска, 1876 - Београд, 1929), публициста, професор Универзитета у Лозани, познати криминолог

На позив српске Владе спровео анкету о мађарским, немачким и бугарским зверствима у Србији за време Првог светског рата и објављивао у европским листовима извештаје о томе. Покушао да модернизује београдску полицију. Пред смрт се замерио Двору.