четвртак, 21. септембар 2017.
Весић: Потписан Протокол о сарадњи са будимпештанским водоводом
Градски менаџер Горан Весић посетио је данас Будимпештански водовод и присуствовао потписивању Протокола о сарадњи београдског и будимпештанског водовода. Протокол су потписали директор ЈКП „Београдски водовод и канализација“ Драган Ђорђевић и директор Будимпештанског водовода Чаба Харанги. Протокол представља прву конкретну реализацију Уговора о пословно-техничкој сарадњи између београдског и будимпештанског водовода, који је потписан 2014. године приликом заједничког састанка влада Републике Србије и Републике Мађарске.
Градски менаџер је рекао да оба водовода имају дугу и богату историју, будимпештански око 180 година, док је београдски око 50 година млађи, а постоји и дуготрајна и богата сарадња, посебно у изградњи наших рени-бунара који су рађени технички на исти начин као у Будимпешти.
– Протокол предвиђа сарадњу два водовода у обнови и ревитализацији рени-бунара у Београду. Када је у питању Београд, ми тренутно половину снабдевања водом вршимо преко рени-бунара, дакле из подземне воде, а другу половину из површинске. Некада је тај однос био 65 према 35 одсто у корист подземне воде. Будимпешта преко 80 одсто потреба за водом задовољава из рени-бунара који су основа њиховог снабдевања водом. Због старости наших рени-бунара и њиховог необнављања, Београд сваке године губи 150-200 литара изворске односно подземне воде – рекао је Весић.
Он је додао да је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда обновила прошле године два бунара, а ове један, као и да је то први пут урађено после више деценија, те да је град за ту намену одвојио скоро три милиона евра.
– Београд има 100 рени-бунара, од којих је 75 у функцији. Наш план је да наредних пет година обнављамо 4-5 бунара, чиме бисмо обновили 20-25 бунара, зауставили тренд губитка воде и добили 700-800 литара нове подземне воде – изјавио је Весић.
Градски менаџер је истакао да Београд има могућност да учи на грешкама пријатеља из Мађарске, јер су они транзициони период прошли раније. Наиме, навео је Весић, град Будимпешта је продао водовод и канализацију страном партнеру деведесетих године прошлог века. Веома брзо су схватили да су направили велику грешку и откупили су назад читав водовод, као и највеће постројење за прераду отпадних вода које прерађује око 50 одсто отпадних вода у Будимпешти.
– Будимпештански водовод не само да послује веома позитивно, него преко својих зависних компанија добија послове у иностранству. Искуство Будимпеште у вези са водоводом нас учи да без обзира на то што скупи, консултанти увек предлажу да се све прода, постоје национални ресурси који нису на продају, попут пијаће воде – нагласио је Весић.
Директор ЈКП „Београдски водовод и канализација” Драган Ђорђевић изјавио је да два водовода веома тесно сарађују и размењују искуства која су за нас у Београду драгоцена.
– Протокол подразумева да ћемо направити заједничке радне групе које ће снимити стање и направити анализу свих рени-бунара београдског водовода. Морам да кажем да су наши најстарији рени-бунари рађени по истом техничком моделу као у Будимпешти. План је да заједно обнављамо 4-5 рени-бунара годишње независно од бунара које ће да обнови Град Београд. „Водовод” има намеру да значајно повећа учешће подземне воде у укупном снабдевању водом нашег града – рекао је Ђорђевић.
Потписивању Протокола присуствовао је и Немања Милутиновић, председник Мађарске трговачке куће у Србији, која окупља мађарске компаније које улажу у нашу земљу. Милутиновић је рекао да му је драго што се овим протоколом показује да се реализује договор две владе из 2014. године.
– Приоритет Мађарске трговинске куће је посредовање између српских и мађарских компанија, пре свега у области обновљивих извора, прераде воде и заштите животне средине. Велико искуство и стручност мађарских компанија биће нашој земљи и српским фирмама које раде са њима од велике користи. Србија и Мађарска имају одличне политичке и привредне односе и верујем да је време да мађарске компаније више инвестирају у Србију. Недавно је ОТП банка купила бившу Војвођанску банку и тако постала једна од водећих банака у Србији, што ће бити додатни замајац привредној сарадњи. Мађарске компаније су заинтересоване и за друге пројекте, пре свега у Београду, међу којима су и инфраструктурни, као што је изградња топловода Обреновац–Београд – рекао је Милутиновић.
