понедељак, 18. децембар 2017.
Синиша Мали: Испунили смо све што смо обећали
Градоначелник Београда Синиша Мали представио је данас извештај за 2017. у којем је подсетио грађане на најважније инвестиције у Београду и резултате рада у последње четири године, уз осврт на дата и испуњена обећања. Он је у здању „Београдске задруге” најпре навео неколико конкретних примера и бенефита које грађани имају од нових домова здравља у Малом Мокром Лугу и на Лабудовом брду, фабрике „Меита”, сениор картица, услуге „лични пратилац”...
– Велика је част бити градоначелник овог града. Увек сам мислио да је за доброг градоначелника важније да воли свој град и да ради по жељи својих суграђана, него да се бави политиком. Политика ми никада није била ни циљ, нити средство за постизање циљева. Циљ ми је био да од Београда направимо град уз помоћ и по мери свих Београђана, а не по мери тајкуна уз помоћ политичара, као што је то било у претходном периоду – рекао је Мали, подсећајући на свој експозе од пре три и по године, када је пред Београђане изашао са конкретном стратегијом за реализацију визије и циљева председника Александра Вучића и дао чврста обећања да ће ти циљеви бити и остварени. За нешто мање од четири године, испуњена су дата обећања и Београд је данас и више од онога што је обећано да ће бити, поручио је Мали.
Градоначелник је подсетио да су ранији дуг од милијарду и 118 милиона евра, као и рекордни буџетски дефицит од преко 20 одсто гушили развој Београда, због чега је прва хитна ствар била консолидација јавних финансија и враћање стабилности финансијском систему, што, како је навео, није био ни лак нити пријатан посао.
– Уверен сам да Београд више никада неће грцати у дуговима уколико будемо очували континуитет одговорног управљања градском касом. Мислим да нисам нескроман када кажем да смо заиста сјајно довели финансије у ред јер смо преполовили дуг, исплатили све доспеле обавезе и буџетски дефицит смањили за три пута. У овом тренутку на рачуну имамо чак 14 милијарди динара, које ћемо улагати у Београд у наредном периоду. Због одговорног управљања градском касом, Београд је по први пут добио одличан кредитни рејтинг БА3. Кредитни рејтинг је крвна слика града и неопходна ставка коју сваки озбиљан инвеститор тражи да види пре него што уложи свој новац – истакао је Мали.
Јавна предузећа су била окована ланцима због неодговорног понашања бившег руководства, а данас послују са здравим капиталом, рекао је Мали. Вишак новца уплаћује се у градски буџет, који се затим троши на путеве, школе, обданишта, домове здравља, социјална давања.
– Подсетићу вас да у свим јавним предузећима ради више од 19 хиљада људи. Свако предузећа сам лично обишао више пута и разговарао са запосленима. Поносан сам на социјално-економски дијалог који смо покренули. Као резултат тог дијалога, а након тешких мера пословног и финансијског опоравка ових предузећа, прва ствар у договору са запосленима коју смо урадили ове године била је исплата солидарне помоћи за сваког запосленог у износу од једне минималне зараде, док следеће године, у договору са Владом Републике Србије, планирамо солидарну помоћ за сваког запосленог у износу од преко 40 хиљада динара. Ово је прави начин да са свим запосленима ових предузећа поделимо успех који смо постигли протеклих година – навео је градоначелник.
Нажалост, великих проблема још увек има око ликвидности „Сава центра” и ГСП-а, али је и у тим предузећима заустављено њихово даље пропадање.
– Одговорним управљањем, за само четири године успели смо да вратимо наду у ГСП. Здравим новцем купљено је 107 нових аутобуса, а планирамо да купимо још сто већ у 2018. години, реновирали смо диспечерски центар, реконструисали погоне, набавили нова сервисна возила, обновили ватрогасни возни парк после скоро 50 година. По први пут, Београд је добио и електробусе, потпуно еколошка возила која доприносе здравијем Београду, као и 12 школских аутобуса, које користе наши најмлађи суграђани – нагласио је Мали.
Градоначелник је навео још један пример доброг пословања, а то је ЈКП „Београд-пут”, које је после више од десет година имало прву озбиљну набавку камиона и уместо губитка од преко милијарду динара из 2013. године, данас прави профит од чак 507 милиона динара. „Зеленило” такође има нову механизацију, „Градска чистоћа” има нове камионе и контејнере, „Београдски водовод” и „Београдске електране” никада више новца него данас, улажу у нове километре водоводне, канализационе и топловодне мреже, „Градске пијаце” раде реконструкцију више пијаца у граду, а највеће од њих су Каленић и Палилулска пијаца, навео је Мали.
– Поносан сам на свеоубухватну консолидацију целокупног комуналног система који данас успешно и стабилно ради у интересу свих Београђана. Желим овом приликом и да захвалим свим запосленима у овом систему на подршци и тимском раду и по снегу, и по ветру, и по великим врућинама јер њихов напорни рад и њихова марљивост значе сигурност за све Београђане – рекао је Синиша Мали.
У својој визији Београда, градоначелник је посебан нагласак ставио на повећање приходне стране буџета, првенствено креирањем атрактивног инвестиционог амбијента и подстицањем директних инвестиција.
– Задали смо себи домаћи задатак да од Београда направимо једно велико градилиште, у којем ће кранови и дизалице непрестано радити. Данас имамо више од 1.100 активних градилишта и највеће градилиште у овом делу Европе у Београду на води. Захваљујући томе имамо и рекордно ниску незапосленост, чији је број у новембру ове године износио тачно 88.120. Без посла је крајем 2013. било више од 108.000 људи, а за овај период који је иза нас, смањили смо број незапослених за 20.000. То је најнижа незапосленост у историји Београда – истакао је Мали.
Осим „Београда на води”, веома значајан пројекат је железничка станица „Прокоп”, која је завршена после 40 година и на коју се измештају возови са Главне железничке станице. Хитно решавање вишедеценијског проблема са депонијом у Винчи био је још један колосалан пројекат и он ће бити реализован јавно-приватним партнерством вредним 300 милиона евра. Пре неколико месеци потписан је уговор са француско-јапанским конзорцијумом „Суез – Иточу”, који ће следеће године почети да гради фабрику за прераду и претварање отпада у електричну енергију, подсетио је Мали.
Градоначелник је побројао и да је завршена фабрика воде „Макиш 2”, као и кишни колектор „Земун поље – Дунав” – најзначајнији објекат комуналне инфраструктуре у Србији вредан 40 милиона евра. У наредном периоду очекује се и почетак реализације топлодалековода од Обреновца до Новог Београда, завршетак примарне канализационе мреже у Београду и изградња фабрике за прераду отпадних вода. Реч је о инвестицијама које вреде више од 450 милиона евра, а које ће помоћи да се заврши недостајућа инфраструктура, повећа енергетска ефикасност и заштити животна средина. Завршени су и радови на ЛОТ-у 1, захваљујући чему су коначно спојени Мост на Ади и Тошин бунар. Том булевару Београђани су дали назив Булевар хероја са Кошара, подсетио је Мали, и навео да је покренут и тендер за избор извођача радова да се заврши и постављање трамвајских шина преко Моста на Ади, како би трамвај директно повезивао Нови Београд и Баново брдо. Ова инвестиција ће бити завршена у наредне две године.
– Представљањем мастер плана саобраћајне инфраструктуре одредили смо развој БГ воза и изградњу метроа као главне циљеве. Једна линија метроа ићи ће од Макишког поља до Миријева и биће дуга 22 километра, а друга од Земуна до Устаничке и биће дуга 19,8 километара. У комбинацији са БГ возом, шински систем саобраћаја биће основа саобраћајне инфраструктуре у будућности. Ово је свакако највећи пројекат који нас очекује у будућем раду, али уједно и највећи изазов. Београђанима смо у протекле четири године доказали да смо довољно марљиви и упорни да реализујемо и оне пројекте у које су неки сумњали. Mнoги нису вeрoвaли у нaш сaн кojи сe зoвe „Београд на води”, а тaj сaн сaдa рaстe прeд нaшим oчимa. Кao штo смo oствaрили тaj сaн, oствaрићeмo и сaн Бeoгрaђaнa o мeтрoу. У нaрeдне четири гoдинe пoбринућемо се дa и мeтрo линиja тaкo изрaстe прeд oчимa Бeoгрaђaнa – рекао је Мали.
Градоначелник је навео још неке од важнијих инвестиција, попут реконструисане мале хале „Штарк арене”, која није радила десет година, отворена је и Атлетска дворана, а идуће године планирани су и радови на мултифункционалној дворани коју ће да користи шест спортских савеза.
– Реконструкцијом централних градских улица „град је продисао”, како то воле да кажу Београђани после реконструкције Булевара ослобођења, Рузвелтове и Мије Ковачевића. Посебно сам поносан на реконструкцију Славије. Када погледам фотографије Славије од пре само неколико месеци и фотографије Славије у тренутном издању, тешко ми је да поверујем да је то некада био најружнији трг у Београду, а данас понос свих Београђана. Обновљена је и Улица војводе Степе и Аутокоманда, али и скоро 200 фасада, које смо декоративно осветлили и тако Београду дали сјај који је заслужио. Реконструисани Обилићев венац затворили смо за саобраћај и уступили га пешацима, а не смемо заборавити ни на реконструкције Црвеног петла, Улице Вука Караџића, Чика Љубине, док тренутно радимо и реконструкцију Скадарлије и Косанчићевог венца. Завршили смо и реконструкцију Цветног трга, на којем смо подигли споменик прослављеном Бориславу Пекићу. Београђани ће крајем јануара видети лепоту новог платоа испред Цркве Светог Марка – нагласио је Мали, осврћући се и на пројекат пасареле која ће спојити Калемегдан са Бетон халом, што ће умногоме олакшати пешацима да се спусте на реку.
Почела је и комплетна реконструкција парка Ушће, који више неће бити бескрајно велика и неупотребљена зелена површина, већ ће имати лепе стазе, уређено зеленило, игралишта и клупе и бити идеално место за породичне шетње, рекао је Мали. Половином наредне године креће и изградња гондоле која ће повезати Калемегдан са парком Ушће, а већ 2019. године почеће и уклањање железничких шина од Панчевачког моста преко Дорћола до Београда на води.
– На овај начин, и са свим инвестицијама које сам набројао, остварујемо вишедеценијски сан свих Београђана да град спустимо на реке, које су наше највеће богатство – истакао је градоначелник.
Он је подсетио и да су радови обављени у више од 750 улица, при чему је обновљен асфалт у дужини од 145 километара, а први пут је асфалтирано 120 километара саобраћајница. Тренутно заједно са предузећем „Путеви Србије” град ради на асфалтирању тачно 258 километара улица, што Београд не памти, оценио је Мали. Изграђено је и 900 нових паркинг места, на 30 локација паркинг за бицикле, а на 32 најугроженија пешачка прелаза појачано је јавно осветљење. Урађено је и 113 километара канализације, 283 километра водовода и 260 километара топловода.
– Нисмо само улагали у центар града, већ смо водили рачуна да се сви делове Београда равномерно развијају. На територији општине Сурчин урађено је 6,5 километара водовода, асфалтирано је 30 километара коловоза и 20 километара тротоара, а изграђено је и 40 километара канализације. Поред тога, у Раковици су изграђена три километра водовода, девет километара канализације и асфалтирана су 43 километра путева. На Палилули смо асфалтирали 12 километара путева, санирали смо 10 километара атарских путева, урађено је два и по километра водовода и километар канализације. На Вождовцу смо били посебно активни, па смо обновили чак 200 километара инфраструктуре, од чега 80 километара некатегорисаних путева и око 50 километара се тренутно асфалтира, а урадили смо и 70 километара водоводне мреже. У Обреновцу смо реконструисали четири, а изградили 31 километар водоводне и канализационе мреже. Асфалтирано је и 25 километара путева. Мештани Гроцке добили су шест километара канализације и 16 километара водовода, а асфалтирали смо и 120 километара путева. Ово су само неки од примера шта смо све урадили у нашим општинама – подвукао је Мали.
Пре 2013. године, недостатак планске документације, неажуран катастар и неефикасан рад целокупне Градске управе представљали су највећу баријеру за стране инвеститоре, оценио је градоначелник. У последње четири године издате су дозволе за више од два милиона квадрата, док је претходна градска власт, за период од шест година, издала дозволе за дупло мање квадрата. Београд данас издаје грађевинске дозволе брже него икада раније – у просеку за свега 12 дана, док се некада чекало и по годину и више дана.
– Зато не чуди што се о Београду прича као о епицентру најзначајних капиталних инвестиција у овом делу Европе – навео је Мали.
Градоначелник је подсетио и да је после више од деценије отворена прва фабрика у Београду. „Меита” данас запошљава 636 радника, а у фебруару ће се положити камен темељац и за другу фабрику исте ове компаније, која ће запослити још 900 људи. Наши пријатељи из Турске купили су фабрику у стечају „Беко” у Лазаревцу, како би запослили 1.200 радника, а при крају је и изградња фабрике за прераду соје у индустријској зони у Обреновцу, у вредности од 14 милиона евра, где ће 90 људи добити посао. Луксузни хотелски ланац „Хилтон” отвориће у марту следеће године свој први хотел у Београду, а гради се и „Cент Риџис” хотел у Београду на води. Српска престоница постала је и дом за „Икеу”, а зграда „Беобанке” од руине у самом центру града претвориће се у красан пословно-стамбени објекат, обавијен дрвећем, нагласио је Мали, додајући да је „оживљен” и „Научно-технолошки парк” на Звездари, где сада 560 људи ради у 58 фирми, које су само у последњих годину дана имале профит од десет милиона евра. Пољопривредници су ове године добили 120 милиона динара, а за следећу годину биће издвојено 180 милиона динара. Подстицаји ће бити све већи из године у годину, обећао је Мали.
По броју туриста, Београд сваке године побеђује сам себе, рекао је Мали. У првих девет месеци само ове године, у српској престоници забележено је више од милион и 600 хиљада ноћења, што је раст од 23 одсто у односу на исти период прошле године, док је број страних туриста већи за 20 одсто. Очекује се да до краја године број ноћења у Београду премаши два милиона. У Србији и Београду данас су отворени путеви и ка западу и ка истоку. Национална авио-компанија „Ер Србија” директно лети у Њујорк, а отворена је и линија за Пекинг. На Сајму туризма у Шангају добили смо признање за најпопуларнију туристичку дестинацију, док се радови на изградњи Кинеског културног центра у Новом Београду изводе убрзаним темпом, подсетио је Мали.
– Кључно обећање било је реформа и модернизација Градске управе увођењем електронске управе. Поносно кажем да смо и то обећање испунили. Каталог е-управе тренутно садржи преко 150 услуга, а грађанима је омогућено да подносе захтеве и пријаве инспекцијама, обједињена је и процедура за издавање грађевинских дозвола, пријаве за бебе, упис у предшколске установе. Желели смо и да брже решавамо проблеме грађана на потпуно транспарентни начин. Зато смо одмах ставили грађанима на располагање све секретаре и градске челнике, како би им били свакодневно на услузи за брзо решавање проблема. У циљу постизања брже комуникације грађана са градским органима, унапредили смо и функционисања „Беоком сервиса”. Развили смо апликације за мобилне телефоне „Беоком” и „Београђани” за ефикаснију и транспарентнију комуникацију са грађанима, а преко којих могу и да учествују у доношењу одлука о градским пројектима, добију све актуелне вести о статусу инфраструктурних радова, распореду теренских екипа комуналних предузећа и слично – истакао је Мали.
Да су Београђани препознали напоре за успостављање ближе и транспарентније комуникације доказује и велико интересовање за пројекат „Да се ради и гради по твом”, рекао је градоначелник.
– До сада смо добили више од седам хиљада предлога Београђана, а који се махом односе на нове фасаде, бициклистичке стазе, домове здравља, вртиће. У ту сврху смо као град издвојили 200 милиона динара, а општине по 10 милиона динара. Овом приликом бих желео да захвалим Београђанима који су већ послали своје предлоге и да позовем све остале да учине исто, а ми ћемо оне предлоге који добију највећи број гласова и реализовати – обећао је градоначелник.
Окосница четворогодишње политике града била је већа брига о социјално угроженим грађанима, квалитетније здравство, модерније образовање и напреднија дечја заштита, рекао је Мали.
– Упоредо с враћањем дугова претходне власти, радили смо на испуњењу циља да Београд постане социјално одговоран град. И у томе смо успели и развили смо социјалну политику према европским стандардима – казао је Мали, подсећајући да су више од 150.000 пензионера данас чланови сениор клуба, а до краја године очекује се да их буде 200.000, захваљујући чему могу да остваре знатне попусте у преко 400 продајних места широм Београда.
Ово је један од начина да се изрази захвалност старијим суграђанима. До сада је за њих отворено и шест нових клубова, и то у четири општине које их до сада никада нису имале. У наредних месец дана биће отворена још два нова клуба на општинама Врачар и у насељу Батајница у Земуну, чиме ће их укупно бити 28.
Услуге личних пратилаца данас бесплатно користи 330 деце и младих са сметњама у развоју, док град плаћа и услуге персоналних асистената за 52 особе са инвалидитетом, подсетио је Мали.
Три дневна боравка за децу са сметњама у развоју су реновирана и проширена, а изграђен је и објекат „Предах плус” који може да служи 50 корисника, а који ће почети да ради од 2018. године. У наредних месец дана биће отворена и два нова дневна боравка за децу са сметњама у развоју, и то у општини Сопот која га никада није имала, и у насељу Овча, на територији општине Палилула. Прихватилиште за децу на Звездари један је од најзначајнијих пројеката, рекао је градоначелник, а после две деценије рада у неадекватном простору, деца ће добити нове, модерно опрамљене просторије на јесен идуће године.
Све породиље добијају једнократну новчану помоћ у износу од десет хиљада динара за свако новорођено дете, док социјално угрожене породиље добијају додатних 25 хиљада динара. Ову врсту помоћи данас прима 14 хиљада нових мајки, а раније је тај број био 3.500, прецизирао је Мали. У протекле три године, Град Београд је стамбено збринуо 209 породица интерно расељених лица, док ће у оквиру Регионалног стамбеног програма за збрињавање избеглица још 925 избегличких породица бити стамбено збринуто. То значи да ће 1.134 породице добити кров над главом, чиме се решава вишедеценијски проблем и неправда која је учињена овим људима.
Према речима Синише Малог, поред одговорне социјалне политике, велика енергија уложена је и у успостављање брже и квалитетније здравствене заштите за све Београђане, без обзира на то да ли живе у централним или приградским општинама.
– У протекле четири године уложили смо више од милијарду динара у градске здравствене установе и с поносом кажем да смо комплетно реконструисали и адаптирали чак 40 здравствених објеката. Све установе опремљене су најсавременијом опремом, обезбедили смо 43 најмодернија апарата за радиолошку, ултразвучну и лабораторијску дијагностику у укупној вредности од 550 милиона динара, док је набавка још четири рендген апарата у току. Потпуно нове и опремљене здравствене објекте добило је 123.000 грађана Лабудовог брда, Малог Мокрог Луга, насеља Степа Степановић и Јајинаца – навео је Мали, додајући да су сви ови пројекти финансирани без додатног задуживања.
Здрава финансијска ситуација, како је рекао, створила је повољне услове да се напокон крене у изградњу дома здравља у Борчи, на који грађани чекају 30 година. Биће то модеран објекат, површине 5.000 квадрата, који ће опслуживати 48.000 становника.
У протекле четири године изграђено је осам предшколских установа, по две у Новом Београду и на Вождовцу, и једна на Палилили, у Обреновцу, на Звездари и у Земуну, чиме је отворено додатних 1.500 места за наше малишане. Почетком идуће године завршавају се и радови на адаптацији Библиотеке „Милутин Бојић” у Овчи за потребе предшколске установе, а објекат ће моћи да прими 50 деце, док ће половином 2018. године бити завршена изградња вртића у насељу Алтина у Земуну за потребе 200 малишана, подсетио је Мали, додавши да је у претходне четири године уложено више од 220 милиона динара у санације вртића, као и 260 милиона за набавку опреме, а родитељима је омогућено и електронско подношење захтева за упис у вртиће.
Када је реч о малишанима који похађају приватне предшколске установе, Мали је нагласио да је Град Београд субвенционисао 80 одсто цене боравка, а ову погодност користи више од 12 хиљада деце.
Осврћући се посебно на улагање у културу, Мали је истакао да је најзначајнији догађај на културној мапи Београда, али и целе Србије у овој години било отварање Музеја савремене уметности на Ушћу.
– Реконструкција Музеја града Београда, Градске галерије на Косанчићевом венцу и Позоришта „Бошко Буха” остаће стратешки важни пројекти. Пионирски град смо после четири године вратили деци, а после више од 30 година и манифестацију „Дечје београдско пролеће”. Уложена су знатна средства за санацију и опремање објеката Историјског архива Београда, Београдског драмског позоришта, Атељеа 212, Културног центра Београда, Библиотеке града Београда, Музеја у Младеновцу, Конака кнегиње Љубице, Битеф театра, Омладинског позоришта „Дадов”, „Звездара театра” – рекао је Мали.
Београд је претходних година подигао свој углед у свету, па смо тако наше обичаје, традицију и културу представили у Пекингу, Москви, Минску, Техерану, Сеулу, Буенос Ајресу, Хавани.
– Београд данас има чиме да се поноси, не само на нашим просторима већ и на међународној сцени. Никада активнија сарадња са великим бројем градова није била као што је данас и то је још једна потврда да се Београд вратио на међународну сцену на велика врата – подсетио је Мали.
Иако није успео да представи баш сваки пројекат, Синиша Мали је уверен да суграђани сваког дана осећају корист од реформи, пројеката и свих улагања у бољи, модернији и напреднији Београд.
– Тако смо протекле четири године и водили Београд. Радили смо за Београђане, по жељама Београђана и у корист Београђана. Све тешке мере које смо спроводили биле су у корист свих нас. На крају се ипак испоставило да смо радили праву ствар. Тешке мере донеле су бољитак свим Београђанима, а могу слободно да кажем и свим грађанима Србије. Када је Београд успешан и просперитетан, успешна је и просперитетна читава Србија. Данас нам је каса пуна и имамо пара да реализујемо најзахтевније пројекте. Наставићемо да уређујемо улице, асфалтирамо путеве, да градимо фабрике, мостове, домове здравља, школе и вртиће, да уређујемо фасаде, пешачке зоне, бициклистичке стазе, да отварамо музеје, позоришта и културне центре. Пажљиво смо трошили сваки динар да би наши најугроженији суграђани могли да рачунају на редовну и брзу исплату социјалне помоћи – навео је Мали, додавши да су предано радили као тим, а без тога ништа од овога не би било могуће.
– Водили смо се визијом председника Републике Србије Александра Вучића и зато му захваљујем на поверењу које нам је указао и што нам је помогао да од Београда направимо праву европску метрополу – рекао је Мали.
Градоначелник Синиша Мали на крају је захвалио члановима свога тима и свим запосленима у управи, градским већницима, секретарима, директорима јавних и јавних комуналних предузећа и свим запосленима у тим предузећима, као и председницима општина и свим одборницима у Скупштини града на доприносу у овом великом послу.
