среда, 30. јануар 2019.

Пет нових културних добара у Београду у 2018. години и већ два нова у јануару 2019.

На основу предлога одлука Завода за заштиту споменика културе града Београда о проглашењу за споменике културе, Влада Републике Србије је током 2018. године утврдила пет нових културних добара на територији града Београда, а у јануару 2019. године још два, саопштавају из ове градске институције. То су Српска школа у Батајници, Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности, Дом Савеза набављачких задруга државних службеника, Стара основна школа у Бежанији, Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду, Дом Радничке коморе у Београду и просторно културно-историјска целина Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2) у Београду. 

Српску школу у Батајници у Улици пуковника Миленка Павловића 5 подигао је кнез Никола Вулко у периоду од 1875. до 1880. године, а данас је то ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”. Својом архитектуром издваја се од осталих стамбених сеоских кућа и представља реткост као сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века, која сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у области југоисточног Срема.

Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Македонској 21 грађен је од 1928. до 1929. године према пројекту архитекте Димитрија М. Лека, једног од најзначајнијих представника академизма у српској архитектури у периоду између два светска рата. Објекат је подигнут за потребе еснафске организације, а значајан је и као место на којем су настала изузетна остварења нематеријалне баштине јер се у згради до марта 2014. године налазио Студио 10 Радио Београда, одакле су потекла најзначајнија дела у области радио-драме.

Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Париској 14 подигнута је у периоду од 1956. до 1960. године према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. У објекту, поред станова са сликарским атељеима, пројектован је и простор намењен излагању дела савремене уметности, у коме је од 1961. почела са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности.
Стара основна школа у Бежанији у Војвођанској улици 68 изграђена је 1891. године за потребе основне школе, као типски објекат заснован на сведеним постулатима академизма и сведочи о континуитету и развоју школства, али и економском статусу, привреденим приликама и положају српског становништва крајем 19. века. Поред тога, овај споменик културе је најстарија сачувана зграда друге половине деветнаестог века на територији градске општине Нови Београд. 

Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду у Улици кнеза Милоша 7 подигнут је између 1933. и 1935. године према пројекту архитеката Милана  Мише Манојловића и Исака Азриела, за потребе седишта струковног друштва формираног 1919. године и визуелно је требало да презентује идеологију југословенства као доминантне политичке доктрине и удружења и државе. 

Дом Радничке коморе у Немањиној 28 саграђен је 1928. године према пројекту архитекте Светислава Путника у духу академизма. Будући да је објекат био намењен потребама радничке класе, а каснијих година стављен у службу образовања и културног уздизања, данас представља својеврстан трезор нематеријалне баштине.

Просторно културно-историјска целина Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2) изграђено је у периоду од 1978. до 1985. године према пројекту архитеката проф. Дарка Марушића, Миленије Марушић и др Недељка Боровнице, изабраном на југословенском позивном конкурсу 1977. године. Према својим архитектонско-урбанистичким и еколошко-вртним карактеристикама, Церак – Виногради представља специфичну стамбену целину у Београду седме и осме деценије 20. века и сматра се јединственим градитељским подухватом у Београду, који на најбољи начин представља синтезу природног окружења и архитектуре.