уторак, 25. јул 2017.

Никодијевић: Град Београд одговоран према Београђанима и њиховом новцу

Буџет Београда је био задужен 1,1 милијарду евра и дуг који је враћен за ове три и по године је око 400 милиона евра јер се ми од 2013. године нисмо задуживали код страних и домаћих банака, већ смо радили из текућих пословања и реорганизовали читав систем, јавна предузећа и систем функционисања градске управе и служби, рекао је председник Скупштине Београда Никола Никодијевић у разговору за портал „Телеграф”. 

– Тако смо успели да уштедимо доста новца и рефинансирамо обавезе које смо имали према банкама и, што је најважније, да створимо здрав систем из кога можемо даље да развијамо Београд. Оно што је нама било важно, јесте да пре свега смањимо губитке и трошкове у јавним предузећима. Готово сва предузећа су до 2013. била субвенционисана од Града Београда, што је било јако лоше. Успели смо за ове три и по године да уведемо ред у функционисање комуналних система и они данас доносе приходе Граду Београду. Од минуса који је био огроман, данас можемо да рачунамо на између четири и пет милијарди динара прихода – рекао је Никодијевић.

Нису сви комунални системи стали на ноге, остали су ГСП „Београд” и „Сава центар” и они морају да имају одређену врсту дотација, каже Никодијевић.

– Постоји много разлога зашто је то тако. Када је у питању „Сава центар”, он је изграђен пре много година и радио је по другим принципима. Зграда је огромна, енергетски неефикасна и по тржишним условима не може да опстане. Зато имамо идеју о јавно-приватном партнерству. Неопходна је инвестиција у реконструкцију читавог објекта, пре свега замену стакала, затим нову мрежу, која ће смањити потрошњу електричне и топлотне енергије. Надам се да ћемо до краја године наћи заједничко решење. Била је идеја да понудимо јавно-приватно партнерство на 20, 25 или 30 година, зависно од рачунице, да увежемо хотелски сектор и привреду и доведемо професионални менаџмент који ће се бавити искључиво конгресним и здравственим туризмом. Када је у питању ГСП, сви знамо да имамо проблем са овим предузећем. Нажалост, највећи проблем потиче од неплаћања карата, и то је оно што га чини губиташем. Једноставно, када би сви грађани на дневном нивоу плаћали цену карте и плаћали месечне претплатне карте, ГСП би у року од три године имао сва нова климатизована возила, бољи комфор, већи број линија и бољи ред вожње. Морамо да тражимо ефикасније решење за наплату карата и смањење броја људи који се возе без карте. Када нађемо тај систем, и ГСП ће бити предузеће које неће бити губиташ. Ово није проблем само ове власти, овој проблем који траје 30 година. И ми трагамо за тим решењем још увек, али и поред тога се трудимо да грађани не буду кажњени, бар не они који плаћају редовно карту. Ове године смо набавили нове аутобусе, како бисмо заменили оне који су старији више од 10 година и који нису климатизовани. Набавили смо првих пет електроаутобуса, као пробни систем, што се показало као веома ефикасно и грађани су их прихватили. До краја године имаћемо још 30 зглобних аутобуса за ГСП, а набавили смо преко 50 соло аутобуса ове године – рекао је Никодијевић, нагласивши да су остала предузећа од губиташа постали озбиљне профитабилне фирме.

Он је истакао да  су отпочели велики радови када је у питању комунална инфраструктура.

– Прво смо покренули јавно-приватно партнерство за изградњу фабрике за прераду отпадних вода. Када завршимо интерцептор и конкурс за јавно-приватно партнерство до краја године, верујем да већ следеће године можемо да почнемо изградњу фабрике у Великом Селу и још пет мањих фабрика узводно од Великог Села. Мислим да ћемо успети да у наредних неколико година систем отпадних вода у потпуности ставимо под контролу, што ће бити велики напредак, који можда није видљив голим оком. То су велике инвестиције од преко 300 милиона евра, то су скупе технологије. Први пут смо донели Стратегију развоја водоводне и канализационе мреже по којој до 2025. године читав Београд мора бити покривен водоводном и канализационом мрежом. Морате да дате људима, воду, струју, асфалт, превоз, школство и здравство. То су основне ствари. Када дате свим грађанима то, онда систем надограђујете. Управо према ових шест параметара мерите квалитет живота у неком граду – истиче Никодијевић.

Он је додао да је прошле године урађено 37 километара водоводне мреже, завршен Макиш 2, и да је у току реконструкција Макиша 1, чиме ће се обезбедити стабилно снабдевање Београда водом за наредних 20 година.

–  Сада покушавамо да тамо где нема довољног капацитета воде, направимо нове водоводе. Имамо проблем у подавалским насељима, Младеновцу и у Калуђерици. Сада радимо водовод од Младеновца према Раковици, који је дугачак 52 километра, од чега смо завршили 27 километара. То су ствари које морате да урадите. Такође, радимо нове здравствене станице, вртиће, школе, опремамо кабинете, гледамо да ухватимо корак са остатком света. То су они дневни послови, који вас терају да свакодневно учините понешто да некоме буде боље у Београду. То је једна ствар, а на то долази надоградња, велики, крупни инфраструктурни пројекти – рекао је председник Скупштине града.

Никодијевић истиче да је само у току ове године до маја месеца издато 40 грађевинских дозвола, што је укупно око 450 хиљада квадрата нових објеката.

– Оно што је значајно јесте да смо откочили систем. Скупштина града је усвојила око 150 планова детаљне регулације. За шта је претходној власти требало 10 година, ми смо урадили за три и по године. Ти планови су важни, јер омогућују да брже можете да издајете дозволе, да уређујете јасна правила шта где сме да се ради и да они који долазе да инвестирају буду сигурни да ће њихов новац бити обезбеђен и заштићен од злоупотреба. У овом тренутку у Београду има 500 градилишта. Граде се огромни пројекти, пре свега као приватне инвестиције. Важно је да долази капитал из иностранства и да је Београд препознат као атрактивна дестинација, у тренутку када фали новац у читавом свету. То значи да су инвеститори стекли сигурност и да постоји економска перспектива. Зар мислите да би „Хилтон” или „Кемпински” градили хотеле у Београду да немамо потенцијал? Ми смо сели и са новим власницима локације код бившег хотела „Југославија”, како би се откочио процес градње. Имате прилику да видите „Скајлајн”, који се гради у Кнеза Милоша, да се гради „Ада мол”, један од најлепших комплекса, који ће имати футуристички изглед, изграђен је „Бигфешн” на Палилули, још већи биће изграђен на Видиковцу, у простору бивше фабирке „Рекорд” у Раковици је израђен ритејл центар, до септембра ће бити завршен центар у Рајићевој улици као својеврсна атракција, а круна свега биће Београд на води, који се ради добром динамиком – истакао је Никодијевић.

Никодијевић наглашава да Град Београд нема вишак новца, већ већи приход у буџету.

– Вишка никада нећемо имати, колико год новца да имамо, ми ћемо знати како да инвестирамо, пошто имамо спремне пројекте и знамо како новац грађана да уложимо. Оно што изузетно радује, да после много година имамо ребаланс не зато што су приходи смањени, већ повећани. Приходи су повећани пре свега због већег броја запослених и имамо повећане трансфере од пореза на зараде. То значи да се у Београду отварају нова радна места, први пут смо спали испод 100 хиљада, тренутно смо на 92 хиљаде незапослених. Друго јесу преговори са ЕБРД-ом, где смо успели да рефинасирамо један кредит, тако да смо успели да уштедимо у буџету око три милијарде динара и то су јако добре ствари. Тај новац не иде само за социјална давања, иде и за образовање и за инфраструктуру. Оно што је битно у вези са социјалном политиком, јесте да буде заснована на реалним основама. Да бисте неком дали социјалну помоћ, ви тај новац прво морате да зарадите, па тек онда дате. Ако нисте зарадили, шта онда дајете? Затекли смо систем где је неко давао велика социјална давања, а није их зарадио. Онда смо дошли до ситуације да су дугови, односно неисплаћена решења за социјалну помоћ за 11 месеци. Да бисмо избегли домино ефекат, у једном тренутку смо смањили социјална давања и прекинули нереалну политку. То није лако, али је одговорно према грађанима Београда. Тада смо рекли када ставимо финансије на здраве године, онда ћемо почети и са реалним социјалним давањима онима којима је помоћ најпотребнија. И то сада радимо. Управо то је наша политика, одговорност према грађанима и одговорност према трошењу новца грађана. Водили смо рачуна да у овим временама економске консолидације Града Београда терет те консолидације не сносе они који су најсиромашнији. Ми њима никада нисмо одузели оне принадлежности, које имају од града. Али, на сву срећу, данас се налазимо у ситуацији да смо зарадили довољно новца да можемо да помогнемо људима – рекао је Никодијевић.