среда, 7. новембар 2018.

Континуитет развоја Београда

Град попут Београда има континуитет развоја. Не можете и не треба да у једном мандату промените цео град. Оно што може да се уради јесте да се правилно дефинишу стратешки циљеви и правац развоја града, рекао је главни урбаниста Милутин Фолић за „Илустровану политику”.

– Ми смо пре неколико година усвојили Стратегију развоја града Београда и нови генерални план, што су два најважнија документа. Они су нам омогућили да одредимо на који ће се начин наша престоница развијати. Прво је измештање индустријске зоне из центра града, чиме се на тим просторима омогућује изградња густо насељених стамбено-пословних комплекса и на тај начин град развија унутар својих природних граница. Рационално треба користити постојећу инфраструктуру, а не стихијски, као када су настајала дивља насеља без плана, за које и дан-данас решавамо основне животне услове, попут канализације и водовода – истакао је Фолић.

Спуштање Београда на реке је други циљ. 

– Почели смо са уклањањем пруге која раздваја делове Палилуле, па ћемо и ту повезати град са реком – навео је Фолић.

Трећи циљ је окретање еколошких хијерархија у саобраћају, где ће пешаци, бициклисти и јавни градски превоз имати приоритет. 

– Све што се планира у граду биће рађено у том духу. Када се пројектује један булевар или улица, прво се мисли на пешаке, затим на бициклисте, јавни градски превоз, па тек онда на аутомобиле. То је промена коју је Европа доживела пре неколико деценија, а Београд је био ван тог новог светског тренда. Коначно смо одлучили да нам то буде приоритет и да наша престоница иде у корак са Бечом, Копенхагеном, Љубљаном и другим градовима који се окрећу хуманизацији – нагласио је Фолић.

Београд је готово у сваком свом делу одсечен од река. Имамо један једини мали део који се трансформисао, а то је Бетон хала и сведоци смо колико тај део добро функционише, додао је он.

– Простор Београда на води, некадашња складишта и пруге, успели смо да очистимо и на том месту сада настаје један нови град, град који везује Београд са рекама. Највећи акценат ту стављамо на јавни простор. Прво је уређен километар приобаља, раде се саобраћајнице, дрвореди, бициклистичке стазе, паркови, а упоредо са тим је и изградња зграда. Имамо и пругу која је још 1972. године према плану била предвиђена за измештање ако би Београд изашао на своје реке, што до данашњих дана није урађено. Пре шест месеци ту су пролазили возови који су преносили опасне материје кроз центар града. Успели смо то да изместимо и та траса ће бити предмет највеће трансформације, где ће бити београдски линијски парк – рекао је Фолић.

Главни урбаниста се осврнуо и на сређивање парка Ушће, који је оживљен новим садржајима, уз идеју да се и он у неком делу интегрише са реком.