среда, 2. август 2023.

Александар Шапић - биографија

АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ

Рођен 1. јуна 1978. године у Београду.
Ватерполом је почео да се бави 1984. године у Ватерполо клубу „Црвена звезда” у коме је прошао све млађе категорије. У Ватерполо клуб „Партизан” прелази 1991. године, а 1992, са непуних 14 година, дебитује за први тим „Партизана”. У Ватерполо клуб „Црвена звезда” враћа се 1993, да би 1994. године каријеру наставио у Ватерполо клубу „Бечеј”. У Италију одлази 2001. године у Ватерполо клуб „Камољи” из ког након три сезоне прелази у ВК „Рари Нантес Савона”. Године 2006. одлази у руски ВК „Штурм 2002”, где потписује уговор који га је учинио најплаћенијим играчем у историји ватерпола. Професионалну ватерполо каријеру завршава 2009. године.

Клупска каријера

У богатој клупској каријери има 21 трофеј, и то девет националних првенстава од којих је шест освојио у Савезној Републици Југославији, два у Русији и једно у Италији. Освајач националних купова био је девет пута, са освојених седам купова СРЈ и два купа Русије. Трон Лиге шампиона освојио је једном, као и два одличја у ЛЕН купу.
У периоду од 1996. до 2009. године освојио је 14 узастопних титула голгетера лиге, шест пута у СРЈ, пет у Италији и три пута у Русији.
Током клупске каријере постигао је 1.694 гола, од којих је највећи број, чак 924, постигао за клубове у СРЈ, у италијанској лиги мрежу је погодио 494 пута, а у Русији 276.

Клупске титуле (21):
– девет националних првенстава – шест у СРЈ, два у Русији, једно у Италији,
– девет националних купова – седам СРЈ, два Русије,
– два ЛЕН купа,
– једна Лига шампиона,
– 14 узастопних титула голгетера лиге – 1996–2009,
– шест пута СРЈ,
– пет пута Италије,
– три пута Русије.

Број постигнутих голова:
– СРЈ („Црвена звезда”, Бечеј) – 924,
– Италија („Камољи”, „Рари Нантес Савона”) – 494,
– Русија („Штурм 2002”) – 276.

Репрезентативна каријера

За национални тим Југославије, као седамнаестогодишњак, први пут је наступио у децембру 1995. године. Од тада до 2008. године играо је за наш државни тим. На самом почетку репрезентативне каријере са тимом Југославије освојио је два јуниорска првенства Европе, и то 1995. у Еслингену, као и 1996. у Истанбулу. На оба такмичења проглашен је за најбољег играча и стрелца.
Прво велико такмичење на коме је наступио са 18 година за репрезентацију Југославије биле су Олимпијске игре у Атланти 1996. године. Један је од ретких наших екипних спортиста који је четири пута учествовао на Олимпијским играма, освојивши једну сребрну и две бронзане медаље.
Са репрезентацијом Југославије, Србије и Црне Горе, а касније и Србије наступао је на 22 спортске манифестације, освојио 20 медаља, од којих пет на европским првенствима, четири на светским и три на Олимпијским играма. Најсјајнија одличја са Светског купа освојио је два пута, са такмичења Светске лиге има укупно пет медаља, као и злато са Медитеранских игара одржаних 1997. године у Барију.
За националну селекцију постигао је 981 гол у укупно 385 наступа за национални тим, два пута је проглашен за најбољег стрелца Олимпијских игара, четири пута је био најбољи стрелац Светског првенства и, такође, четири пута најбољи стрелац Европског првенства. На такмичењима Светске лиге најбољи стрелац био је четири пута, док је два пута ову титулу понео и са светских купова.
Током репрезентативне каријере осам пута је биран у идеалан тим на такмичењима на којима је учествовао, и то три пута на европским и светским првенствима, као и два пута на Олимпијским играма.
Један је од најтрофејнијих и најуспешнијих спортиста у историји српског спорта, који је у целокупној играчкој каријери постигао, за сада недостижних, 2.675 голова. Најбољи је стрелац свих времена на просторима бивше Југославије.

Светска првенства:
– 1998 – бронза – најбољи стрелац првенства – идеалан тим СП,
– 2001 – сребро – најбољи стрелац првенства – идеалан тим СП,
– 2003 – бронза – најбољи стрелац првенства,
– 2005 – злато – најбољи играч и стрелац првенства – идеалан тим СП,
– 2007 – 4. место.

Европска првенства:
– 1997 – сребро,
– 2001 – злато – најбољи стрелац првенства – идеалан тим ЕП,
– 2003 – злато – најбољи стрелац првенства – идеалан тим ЕП,
– 2006 – злато – најбољи стрелац првенства – идеалан тим ЕП,
– 2008 – сребро – најбољи стрелац првенства.

Светска лига:
– 2004 – сребро – најбољи стрелац,
– 2005 – злато – најбољи стрелац,
– 2006 – злато,
– 2007 – злато – најбољи стрелац првенства,
– 2008 – злато – најбољи стрелац првенства.

Светски куп:
– 2002 – бронза – најбољи стрелац првенства,
– 2005 – злато – најбољи стрелац првенства.

Олимпијске игре:
– 1996 – 8. место,
– 2000 – бронза – најбољи стрелац првенства – идеалан тим ОИ,
– 2004 – сребро – најбољи стрелац првенства – идеалан тим ОИ,
– 2008 – бронза.

Медитеранске игре
– 1997 – злато

Број постигнутих голова:
– Репрезентација (СРЈ, СЦГ, Србија) – 981,
– укупно голова у каријери – 2.675.

Најбољи стрелац:
– два пута најбољи стрелац Олимпијских игара ОИ,
– четири пута најбољи стрелац Светског првенства СП,
– четири пута најбољи стрелац Европског првенства ЕП,
– четири пута најбољи стрелац Светске лиге СЛ,
– два пута најбољи стрелац Светског купа СК.

Идеалан тим
– осам пута биран у идеалан тим (ОИ, СП, ЕП)

Рад у спортским организацијама

Осим трофејне ватерполо каријере, допринос српском спорту пружио је и ангажовањем у спортским организацијама. Председник Ватерполо клуба „Црвена звезда” био је од 2003. до 2004. године.
Након завршетка играчке каријере у италијанском клубу „Рари Нантес Савона”, за исти клуб наставља да обавља функцију спортског менаџера за европска такмичења у периоду од 2006. до 2014. године.

Спортско-друштвена признања и награде

Захваљујући изузетној спортској каријери, носилац је многобројних спортско-друштвених признања те је, између осталог, 2000. године проглашен за спортисту године Аутономне Покрајине Војводине.
Имао је ту част да два пута буде одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Први пут 2001, а затим и 2004. године.
Награду за најбољег спортисту по избору Олимпијског комитета Србије и Црне Горе добио је 2004, а годину дана касније, 2005. године, проглашен је за лауреата Октобарске награде Града Београда.
Више од деценије важио је за једног од најбољих играча света, а 2005. године званично је проглашен за најбољег светског ватерполисту.
Мајска награда, највеће спортско-друштвено признање које Спортски савез Србије традиционално сваке године додељује спортистима, спортским савезима и стручњацима који су својим резултатима обележили историју српског спорта и тиме афирмисали нашу земљу у свету, додељена му је 2008. године.
У 2010. години изабран је за трећег најбољег спортисту у 21. веку по избору ФИНА.
Октобра 2016. године уручена му је повеља за допринос развоју и раду Спортске академије, као награда за најуспешнијег студента од оснивања ове институције.
Светска федерација спорта и културе са седиштем у Минеаполису (Минесота) јула 2017. године прогласила га је за најбољег ватерполисту „нападача” свих времена. У том избору је освојио 4.045 гласова, што је још једна потврда његове успешне голгетерске каријере.
Награду „Најевропљанин” за област политике у 2020. години доделила му је Прва европска кућа у Београду у децембру 2020. године.

Хуманитарни рад

Оснивач је Хуманитарне фондације „Буди хуман” која је основана 2014. године, а почела са радом у јуну. Фондација „Буди хуман” бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.
Фондација „Буди хуман” је врло брзо након оснивања израсла у једну од најкредибилнијих хуманитарних фондација у региону која за циљ има да помогне у лечењу и обезбеђивању неопходних терапија, пре свега за децу.
Од оснивања до данас, кроз Хуманитарну фондацију „Буди хуман” прошло је више хиљада корисника, највише деце, а за које је прикупљено више десетина милиона евра.
У фебруару 2016. године све медаље које је освојио у играчкој каријери је путем сајта Хуманитарне фондације „Буди хуман” приложио аукцијској продаји, а сав новац од продатих медаља уплаћен је за лечења и терапије корисника ове фондације.
Добитник је великог броја признања за друштвено-корисни и хуманитарни рад, којим су му многе институције у земљи исказале захвалност за све што је радио у области хуманитарног рада као активни спортиста, али и за хуманитарни рад којим је интензивније и одговорније наставио да се бави након играчке каријере.

Ванспортска каријера

Дипломирао је 2003. године, магистрирао 2009, а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента.
Био је помоћник градоначелника града Београда од 2009. до 2012. године. За председника општине Нови Београд изабран је на изборима 2012, а реизабран на изборима 2016. године. Свој трећи мандат председника општине Нови Београд започео је након избора 2020. године. 
Године 2013. формирао је своје удружење грађана „За наш град” са којим самостално наступа на општинским изборима 2016. године и односи убедљиву победу на Новом Београду. Својим деловањем и резултатима у политици постао је весник једног другачијег бављења политиком, усмереног на поље друштвене конструкције.
На београдским изборима 2018. био је трећепласирани, са освојених више од девет процената подршке Београђана.
На седници Скупштине Српског патриотског савеза, одржаној 21. јула 2018, Александар Шапић једногласно је изабран за председника ове новоформиране политичке организације која ће убудуће наступати на републичком нивоу. Српски патриотски савез први пут постаје парламентарна странка након избора 2020. године.
Након уједињења Српског патриотског савеза са Српском напредном странком, 29. маја 2021. године, изабран је за потпредседника Главног одбора Српске напредне странке. На конститутивној седници Скупштине Града Београда, 20. јуна 2022, изабран је на место градоначелника Београда.

Породица
Ожењен, отац двоје деце. Живи и ради у Београду.

Страни језици
Говори руски, италијански и енглески језик.