понедељак, 18. децембар 2017.

Милутин Фолић: Завршавају се пројекти којима се подиже квалитет живота у престоници

Точак инвестиција који смо покренули 2015, ове године смо додатно оснажили и резултати постају све очигледнији. Један за другим завршавају се велики инфраструктурни пројекти, приватне инвестиције, али и важни пројекти уређења града, истакао је Милутин Фолић данас у Београдској задрузи и најавио на који начин ће се Београд развијати у будућности.

– Поставили смо основ за развој града усвајањем два најважнија стратешка документа, а то су Стратегије развоја града и Генерални урбанистички план.  Кроз ова два документа постављене су главне смернице даљег урбаног развоја, а то је измештање индустријских зона из центра града, чиме се на тим просторима омогућује изградња густо насељених стамбено-пословних комплекса и на тај начин град изграђује унутар својих природних граница уз рационално коришћење постојеће инфраструктуре. Затим, спуштање Београда на реке где користимо највећи природни потенцијал наше престонице.  До краја следеће године биће уклоњена пруга која деценијама одваја Палилулу, Дорћол, Калемегдан, Косанчићев и Савски венац од приобаља и тада ћемо коначно моћи да кажемо да се Београд спустио на реке. Трећи основни стратешки циљ је окретање еколошки прихватљивој хијерархији у саобраћају којом приоритет дајемо пешацима, бициклистима и јавном градском превозу, а не као што је то до сада била пракса – аутомобилу – рекао је градски урбаниста.

Према његовим речима, како би се град растеретио непотребног транзитног саобраћаја, у изградњи су три прстенасте саобраћајнице око града, а у плану је и изградња два моста и два тунела. Обилазница, односно спољни прстен око града је у завршној фази; Средњи прстен, такозвани СМТ, након отварања Пупиновог моста и његовог наствка до Панчевачког пута ове године добио је нови Булевар хероја са Кошара, који је повезао Мост на Ади са Тошиним бунаром, а наредне године добиће наставак ка Раковици.  Унутрашњи магистрални полупрстен биће започет Топчидерским тунелом.  Усвојен је пројекат за трансформацију Старог трамвајског моста, који ће добити још по две саобраћајне траке у сваком смеру, као и нове пешачке и бициклистичке стазе.  У наставку овог моста у припреми је изградња тунела, који ће повезати савски и дунавски амфитеатар чиме ће транзитни саобраћај у центру града бити смањен за чак 11,5 одсто.  У плану је и нови мост преко Аде Хује, који ће значајно растеретити стари Панчевачки мост.  

– Да би се ово остварило, усвојено је 180 планова детаљне регулације, што је четири пута више него у истом претходном периоду, чиме је град са 33 дошао до 60 одсто територије покривене плановима. Резултат тога је препород грађевинске индустрије која је од Београда направила град кранова и обезбедила средства за улагање у инфраструктуру и уређење града, који тако постаје атрактивнији за нове инвестиције и, што је најважније, боље место за живот. Реализацијом пројекта ИМЕ „Идентитет – Мобилност – Екологија” ојачали смо идентитет града промовишући урбану мобилност и увођење еколошке свести.  У склопу реализације овог пројекта увели смо књигу стандарда према којој се данас постављају киосци, стајалишта, инфо-табле, баште локала, завршили прву фазу  проширења пешачких зона проширивши их за чак 20.000 метара квадратних, урадили смо нових 20 километара бициклистичких стаза од планираних 120 километара кроз потпројекат ,,Београд бициклом”, урађени су и уређују се велики тргови, паркови, фасаде, приобаље и друге јавне површине – казао је Милутин Фолић.

Он је рекао да су, између осталог, уређени Цветни трг, Славија, Обилићев венац са околним улицама, пешачка зона Земуна, Парк Ушће, Сава променада, али и читав низ мањих и већих урбаних џепова: сквер Моме Капора, сквер код Старе Херцеговине, плато Милана Младеновића, Девојачки парк, околина Каленић пијаце, и многи други градски јавни простори. Све ове активности су усмерене ка једном општем циљу – подизању квалитета живота у Београду.