Никодијевић положио венац на споменик Арчибалду Рајсу | Град Београд

среда, 8. август 2018.

Никодијевић положио венац на споменик Арчибалду Рајсу

Председник Скупштине Београда Никола Никодијевић положио је венац на споменик Арчибалду Рајсу, великом пријатељу српског народа који је преминуо на данашњи дан 1929. године. 

Никодијевић је истакао да Град Београд традиционално обележава годишњицу Рајсове смрти, а посебно у години у којој се слави и 100 година од завршетка Првог светског рата. 

– Драго ми је да постоје бројна удружења грађана која чувају сећање на нашег великог пријатеља, али и суграђанина. Арчибалд Рајс био је ту за Србе када је било најтеже и када су забележена највећа страдања нашег народа и захваљујући њему ширила се истина о херојској борби нашег народа, као и о злоделима са којима је био суочен – рекао је Никодијевић. 

Он је подсетио да је Рајс остао да живи и ради у Београду, да је био један од утемељивача форензике у Србији и оценио да као народ морамо да научимо да ценимо пријатеље који су за нас ту у најтежим тренуцима. 

– Чини ми се да Арчибалд Рајс није имао довољно поштовања од својих савременика, али би то требало да нам представља лекцију из прошлости. Град Београд ће, заједно са Владом Републике Србије и Министарством за рад, запошљавање, социјална и борачка питања наставити да чува сећање на све важне датуме и људе који су помогли Србији у Првом и Другом светском рату. Драго ми је што сећање на Арчибалда Рајса не бледи и надам се да ћемо, као његову заоставштину, успети да научимо нешто из кратког тестамента који нам је оставио у својој најпознатијој књизи „Чујте Срби”. Иако је књига писана пре готово 100 година, Рајс нас је толико добро описао да би дело могло да „прође” као савремена литература – оценио је председник градске скупштине. 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић положио је венац у име Владе Републике Србије. 

– Рајс је био професор хемије, али се у Првом светском рату доказао као форензичар и криминолог. Он је током Првог светског рата заједно са српском војском прошао албанску голготу, учествовао у пробоју Солунског фронта и са Моравском бригадом 1. новембра 1918. године ушао у ослобођени Београд. После рата остао је да живи у Београду све до смрти 8. августа 1929. године. Његови посмртни остаци налазе се на Топчидерском гробљу, док је срце са урном похрањено на Кајмакчалану – рекао је Станковић. 

Венце су положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Амбасаде Швајцарске, Друштва српских домаћина, Савеза удружења потомака ратника Србије и други.