субота, 25. мај 2019.

Весић: Трешње су заштитни знак Ритопека и најбољи производ општине Гроцка

Заменик градоначелника Београда Горан Весић посетио је данас фестивал „Трешње” у Ритопеку и том приликом обишао воћњаке трешања пољопривредника Душана Милосављевића из тог дела општине Гроцка.

Догађају је присуствовао државни секретар у Министарству унутрашњих послова Милосав Миличковић, амбасадор Шведске Јан Лундин, секретар за привреду Града Београда Милинко Величковић, председница општине Гроцка Живадинка Аврамовић и њен заменик Раде Иветић.

Весић је рекао да су трешње заштитни знак Ритопека и да су најбољи производ општине Гроцка.

– Данас смо овде како бисмо заједно подржали људе који се баве гајењем трешања. Пољопривреда је за Београд веома важна, Београд је други пољопривредни регион у Србији, после Војводине. Имамо 242.000 хектара обрадиве површине, од чега се 150.000 хектара обрађује, а ми за обрађивање издајемо између 20.000 и 25.000 хектара. Мислим да је време да се много више позабавимо улагањем у пољопривреду, јер осим туризма, пољопривреда је за нас најбоља развојна шанса – истакао је Весић.

Према његовим речима, Град Београд је ове године издвојио око 200 милиона динара за пољопривреду и то се издваја независно од онога што издваја држава.

– Свега неколико десетина милиона динара је било издвојено за ову намену 2011. године, 2014. године износ је био 40 милиона динара, да бисмо данас дошли до 200 милиона динара. Следеће године ће тај износ бити већи – навео је Весић.

Како је рекао заменик градоначелника, изменама и допунама Закона о главном граду, Београд је добио пољопривредну инспекцију. Она контролише издавање пољопривредног земљишта. Велике површине пољопривредног земљишта на територији Београда се обрађују нелегално, у смислу да га људи обрађују, а за то не плаћају држави. Сада ћемо моћи то да контролишемо, што значи да ћемо имати веће приходе од издавња пољопривредног земљишта. Тај новац онда иде за атарске путеве, противградну заштиту, пољочуваре, за оно што је важно како би се пољопривреда развијала – казао је Весић.

Наш приход од издавања пољопривредног земљишта је већ битно већи, навео је Весић и додао да ће ребалансом буџета моћи да се издвоји још 50 милиона динара за општине. Град ће, рекао је, следеће године заједно са општинама увести пољочуваре. Београд их деценијама није имао и они ће штитити наша поља од дивљих депонија, незаконитог обрађивања.

– Гроцка је, неки кажу, једна од сиромашнијих општина, а ја мислим да је једна од најлепших. Она свој развој треба да базира на туризму, здравој храни, пољопривреди, нарочито воћарству. У Гроцкој имамо „Воћарске плантаже”, предузеће у стечају, а са Владом Републике Србије урадићемо све како бисмо нашли партнера који би их преузео. То би омогућило да воћарство добије нови замах – нагласио је Весић.

Како је рекао, план је да свака приградска општина добије барем једну инвестицију и на томе се ради заједно са Владом Републике Србије. 

– Почело је са Обреновцем и „Меитом”, а на ред су дошле Гроцка, Младеновац, Сопот, Барајево, Лазаревац, у коме већ има неких инвестиција. То је неопходно како би се приградске општине у Београду развијале са свим својим специфичностима које имају – закључио је Весић.

Секретар за привреду Милинко Величковић рекао је да су ове године објављена четири јавна позива, а да је највеће интересовање за пољопривредну механизацију и пчеларство.

– За пчеларство смо почели са субвенцијама 2015. године и то са симболичних два милиона динара, а данас за подстицаје у пчеларству за набавку кошница и опреме за производњу меда издвајамо 30 милиона динара – казао је Величковић.

Према његовим речима, Град Београд у Гроцкој спроводи пројекат – систем за наводњавање, који још није завршен, али је пуштен у функцију и у наредној години кренуће се са другом и трећом фазом.

Гроцка има прелепо шеталиште, навео је он и додао да том делу недостаје пристан, како би и туристички бродови могли да приђу овом делу града.

Председница општине Гроцка Живадинка Аврамовић реккла је да фестивал у Ритопеку има посебан значај, те да је трешња њихов главни извозни артикал.

– Драго ми је што руководство града препознаје потребе наших произвођача. Ово је обновљена манифестација која је постојала пре десетак година, а прошле године је поново почела да се организује. Надам се да ће свака следећа имати све већи број учесника – нагласила је она.