subota, 25. maj 2019.

Vesić: Trešnje su zaštitni znak Ritopeka i najbolji proizvod opštine Grocka

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić posetio je danas festival „Trešnje” u Ritopeku i tom prilikom obišao voćnjake trešanja poljoprivrednika Dušana Milosavljevića iz tog dela opštine Grocka.

Događaju je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković, ambasador Švedske Jan Lundin, sekretar za privredu Grada Beograda Milinko Veličković, predsednica opštine Grocka Živadinka Avramović i njen zamenik Rade Ivetić.

Vesić je rekao da su trešnje zaštitni znak Ritopeka i da su najbolji proizvod opštine Grocka.

– Danas smo ovde kako bismo zajedno podržali ljude koji se bave gajenjem trešanja. Poljoprivreda je za Beograd veoma važna, Beograd je drugi poljoprivredni region u Srbiji, posle Vojvodine. Imamo 242.000 hektara obradive površine, od čega se 150.000 hektara obrađuje, a mi za obrađivanje izdajemo između 20.000 i 25.000 hektara. Mislim da je vreme da se mnogo više pozabavimo ulaganjem u poljoprivredu, jer osim turizma, poljoprivreda je za nas najbolja razvojna šansa – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd je ove godine izdvojio oko 200 miliona dinara za poljoprivredu i to se izdvaja nezavisno od onoga što izdvaja država.

– Svega nekoliko desetina miliona dinara je bilo izdvojeno za ovu namenu 2011. godine, 2014. godine iznos je bio 40 miliona dinara, da bismo danas došli do 200 miliona dinara. Sledeće godine će taj iznos biti veći – naveo je Vesić.

Kako je rekao zamenik gradonačelnika, izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, Beograd je dobio poljoprivrednu inspekciju. Ona kontroliše izdavanje poljoprivrednog zemljišta. Velike površine poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Beograda se obrađuju nelegalno, u smislu da ga ljudi obrađuju, a za to ne plaćaju državi. Sada ćemo moći to da kontrolišemo, što znači da ćemo imati veće prihode od izdavnja poljoprivrednog zemljišta. Taj novac onda ide za atarske puteve, protivgradnu zaštitu, poljočuvare, za ono što je važno kako bi se poljoprivreda razvijala – kazao je Vesić.

Naš prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta je već bitno veći, naveo je Vesić i dodao da će rebalansom budžeta moći da se izdvoji još 50 miliona dinara za opštine. Grad će, rekao je, sledeće godine zajedno sa opštinama uvesti poljočuvare. Beograd ih decenijama nije imao i oni će štititi naša polja od divljih deponija, nezakonitog obrađivanja.

– Grocka je, neki kažu, jedna od siromašnijih opština, a ja mislim da je jedna od najlepših. Ona svoj razvoj treba da bazira na turizmu, zdravoj hrani, poljoprivredi, naročito voćarstvu. U Grockoj imamo „Voćarske plantaže”, preduzeće u stečaju, a sa Vladom Republike Srbije uradićemo sve kako bismo našli partnera koji bi ih preuzeo. To bi omogućilo da voćarstvo dobije novi zamah – naglasio je Vesić.

Kako je rekao, plan je da svaka prigradska opština dobije barem jednu investiciju i na tome se radi zajedno sa Vladom Republike Srbije. 

– Počelo je sa Obrenovcem i „Meitom”, a na red su došle Grocka, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac, u kome već ima nekih investicija. To je neophodno kako bi se prigradske opštine u Beogradu razvijale sa svim svojim specifičnostima koje imaju – zaključio je Vesić.

Sekretar za privredu Milinko Veličković rekao je da su ove godine objavljena četiri javna poziva, a da je najveće interesovanje za poljoprivrednu mehanizaciju i pčelarstvo.

– Za pčelarstvo smo počeli sa subvencijama 2015. godine i to sa simboličnih dva miliona dinara, a danas za podsticaje u pčelarstvu za nabavku košnica i opreme za proizvodnju meda izdvajamo 30 miliona dinara – kazao je Veličković.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd u Grockoj sprovodi projekat – sistem za navodnjavanje, koji još nije završen, ali je pušten u funkciju i u narednoj godini krenuće se sa drugom i trećom fazom.

Grocka ima prelepo šetalište, naveo je on i dodao da tom delu nedostaje pristan, kako bi i turistički brodovi mogli da priđu ovom delu grada.

Predsednica opštine Grocka Živadinka Avramović rekkla je da festival u Ritopeku ima poseban značaj, te da je trešnja njihov glavni izvozni artikal.

– Drago mi je što rukovodstvo grada prepoznaje potrebe naših proizvođača. Ovo je obnovljena manifestacija koja je postojala pre desetak godina, a prošle godine je ponovo počela da se organizuje. Nadam se da će svaka sledeća imati sve veći broj učesnika – naglasila je ona.