среда, 11. септембар 2019.
Никодијевић: Планом регулације зелених површина Београд ближи кандидатури за „Зелену престоницу Европе”
Након што је на последњој седници Скупштине Града Београда усвојен План генералне регулације зелених површина, председник Скупштине града Никола Никодијевић обишао је језеро Трешња где се системом плутајућих острва ревитализује ово језеро.
Обиласку су присуствовали и секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, као и стручњаци из Института за шумарство др Невена Чуле, др Татјана Раткнић и др Александар Лучић.
Назив пројекта је „Ревитализација језера на локалитету Трешња постављањем Система плутајућих острва”, а тим поводом Никодијевић је истакао да је постављање овог система веома значајно за оживљавање излетишта Трешња и да су га Секретаријат за заштиту животне средине и Институт за шумарство као таквог и препознали.
– Овај локалитет има добар потенцијал за примену еколошки прихватљивог и економски исплативог решења за прочишћавање загађене воде системом плутајућих острва. Она имају мултифункционални значај за прочишћавање и обнављање биодиверзитета, затим побољшање естетике простора и стварање лепшег простора за рекреацију и одмор – рекао је председник Скупштине града и додао да је ово један од примера како ће се примењивати план о регулисању зелених површина у граду.
Он је подсетио да ће се према усвојеном плану очувати постојеће шуме и зелене површине, унапредити зелене површине лошијег квалитета, као и да ће се обезбедити локације за подизање нових шума и озелењавање.
– Реализацијом плана, Београд ће бити богатији за око осам хиљада хектара шума и јавних зелених површина, а укупна покривеност Београда шумама и зеленим површинама биће повећана на скоро 23 одсто. Када оформимо зелене површине, отвориће се могућност за коришћење фондова Европске уније и све то ће позитивно утицати на кандидатуру нашег града за „Зелену престоницу Европе” – рекао је Никодијевић.
Према његовим речима, кључни економски ефекти зелених површина у граду утицаће на уштеду енергије.
– Најважнији ефекат је апсорбовање велике количине угљен-диоксида из ваздуха, а позитивно ће се одразити на температуру и влажност ваздуха, смањење буке, ерозије тла и друго – рекао је Никодијевић.
Др Невена Чула је рекла да су плутајућа острва на језеру постављена средином маја ове године и да ће бити са њега склоњена средином септембра.
– Током зиме обавиће се анализе прикљупљених узорака из воде у циљу закључака о постигнутој ефикасности система. За сада примећујемо да биљке одлично расту, прилагођавају се условима и уклапају у околни пејзаж – навела је др Невена Чула и најавила да ће се следеће године поново поставити плутајућа острва по истом методу.
Др Татјана Раткнић је истакла значај још једног актуелног пројекта. Реч је о применама адаптивних мера у прилагођавању шумских еко-система климатским променама на подручју Београда. На овај начин ствара се основа за израду стратегије прилагођавања шумских еко-система, као и за повећање свести локалних заједница.
– Одредићемо рањивост шумских еко-система на климатске промене и могућност спречавање инвазивних врста да освоје природна станишта. Метод рада који се примењује обухвата мултидисциплинарна еколошка истраживања – рекла је Раткнићева и додала да ће се на основу овог пројекта израдити климатски модели са проценом прилагодљивости појединих врста на истраживаним стаништима.
