sreda, 11. septembar 2019.
Nikodijević: Planom regulacije zelenih površina Beograd bliži kandidaturi za „Zelenu prestonicu Evrope”
Nakon što je na poslednjoj sednici Skupštine Grada Beograda usvojen Plan generalne regulacije zelenih površina, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević obišao je jezero Trešnja gde se sistemom plutajućih ostrva revitalizuje ovo jezero.
Obilasku su prisustvovali i sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, kao i stručnjaci iz Instituta za šumarstvo dr Nevena Čule, dr Tatjana Ratknić i dr Aleksandar Lučić.
Naziv projekta je „Revitalizacija jezera na lokalitetu Trešnja postavljanjem Sistema plutajućih ostrva”, a tim povodom Nikodijević je istakao da je postavljanje ovog sistema veoma značajno za oživljavanje izletišta Trešnja i da su ga Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Institut za šumarstvo kao takvog i prepoznali.
– Ovaj lokalitet ima dobar potencijal za primenu ekološki prihvatljivog i ekonomski isplativog rešenja za pročišćavanje zagađene vode sistemom plutajućih ostrva. Ona imaju multifunkcionalni značaj za pročišćavanje i obnavljanje biodiverziteta, zatim poboljšanje estetike prostora i stvaranje lepšeg prostora za rekreaciju i odmor – rekao je predsednik Skupštine grada i dodao da je ovo jedan od primera kako će se primenjivati plan o regulisanju zelenih površina u gradu.
On je podsetio da će se prema usvojenom planu očuvati postojeće šume i zelene površine, unaprediti zelene površine lošijeg kvaliteta, kao i da će se obezbediti lokacije za podizanje novih šuma i ozelenjavanje.
– Realizacijom plana, Beograd će biti bogatiji za oko osam hiljada hektara šuma i javnih zelenih površina, a ukupna pokrivenost Beograda šumama i zelenim površinama biće povećana na skoro 23 odsto. Kada oformimo zelene površine, otvoriće se mogućnost za korišćenje fondova Evropske unije i sve to će pozitivno uticati na kandidaturu našeg grada za „Zelenu prestonicu Evrope” – rekao je Nikodijević.
Prema njegovim rečima, ključni ekonomski efekti zelenih površina u gradu uticaće na uštedu energije.
– Najvažniji efekat je apsorbovanje velike količine ugljen-dioksida iz vazduha, a pozitivno će se odraziti na temperaturu i vlažnost vazduha, smanjenje buke, erozije tla i drugo – rekao je Nikodijević.
Dr Nevena Čula je rekla da su plutajuća ostrva na jezeru postavljena sredinom maja ove godine i da će biti sa njega sklonjena sredinom septembra.
– Tokom zime obaviće se analize prikljupljenih uzoraka iz vode u cilju zaključaka o postignutoj efikasnosti sistema. Za sada primećujemo da biljke odlično rastu, prilagođavaju se uslovima i uklapaju u okolni pejzaž – navela je dr Nevena Čula i najavila da će se sledeće godine ponovo postaviti plutajuća ostrva po istom metodu.
Dr Tatjana Ratknić je istakla značaj još jednog aktuelnog projekta. Reč je o primenama adaptivnih mera u prilagođavanju šumskih eko-sistema klimatskim promenama na području Beograda. Na ovaj način stvara se osnova za izradu strategije prilagođavanja šumskih eko-sistema, kao i za povećanje svesti lokalnih zajednica.
– Odredićemo ranjivost šumskih eko-sistema na klimatske promene i mogućnost sprečavanje invazivnih vrsta da osvoje prirodna staništa. Metod rada koji se primenjuje obuhvata multidisciplinarna ekološka istraživanja – rekla je Ratknićeva i dodala da će se na osnovu ovog projekta izraditi klimatski modeli sa procenom prilagodljivosti pojedinih vrsta na istraživanim staništima.
