среда, 26. октобар 2011.

Рестаурација камено-бетонских површина Бранковог моста

Санација, рестаурација и конзервација камених површина Бранковог моста, једне од најлепших грађевина престонице која је направљена у прошлом веку је завршена, изјавила је за Беоинфо директорка Дирекције за путеве Ивана Вулетић. Преостала су још ситна дотеривања и мост ће добити нови-стари изглед.

– Циљ нам је био да мост заблиста, а да се притом не наруши некадашњи изглед камених површина. Обновљена је дотрајала подлога, као и газишта на степеништима. Технологија рестаураторских и конзерваторских радова се изводи у више сложених фаза. Камен је очишћен хемијским средствима која нису токсична. Потом су уследиле рестаурација и конзервација, јер је нарочито важно да објекат буде веран оригиналу – објаснила је Ивана Вулетић.

Сада би мост требало чувати од бахатог понашања иако је на лако доступним местима нанета антиграфитна заштита, која омогућава лакше прање и уклањање графита. Следеће године, казала је Ивана Вулетић, на мост ће бити нанета и антикорозивна заштита разделних ограда.

Да би се дошло до здравог језгра камена, пажљиво је уклоњен површински део који је разграђен услед атмосферских утицаја, прецизирала је Нада Петровић, координаторка Службе за маркетинг и информисање ЈКП „Београд-пут”.
– После наношења пенетрата за сједињавање здравог каменог језгра и након одређеног времена које је потребно за природно везивање препарата, камен се враћа у првобитно стање. После дораде елемената, обраде детаља, „гравира” и „резбарија”, објекат добија стари изглед. Да то није нимало лак посао, говори податак да је декорацију за стубове израдио Иван Мештровић, један од најпознатијих вајара. Стубови су израђени у српско-византијском стилу, на којима се налази и грб Београда – нагласила је она.

Према њеним речима, по завршетку рестаураторских радова и конзервације, камен је заштићен еколошким средствима. Она имају задатак да спрече промене на камену и продуже његов век трајања.
– Мост има и неколико прелепих галерија које су приликом изградње од 1930. године додате као украс и одморишта. Ових неколико галерија на староградској страни окренуто је ка реци и када би се уредиле и оплемениле зеленим и цветним жардињерама, могле би да буду врло атрактивне – казала је Нада Петровић.

Да би се сачувала конструкција моста од штетних утицаја воде, у оквиру редовног одржавања, урађени су одводи дуж саме конструкције. Недавно су обновљене и пешачке стазе, где је замењена бетонска подлога.

Мостови су, добро је познато, обележја једног града. Бранков мост се налази на идеалном месту, тик до ушћа, под Калемегданом, крај савског пристаништа, у срцу старог дела града, где је сваки кутак прича за себе. Овај мост је један од најбоље одржаваних мостова у Београду, али и један је од најлепших, нарочито ноћу.

Бранков мост саграђен је на стубовима и опорцима старог ланчаног моста краља Александра, првог друмског моста на Сави. Објекат је пуштен у саобраћај 1934. године и убрзо по изградњи срушен. То је урадила краљевска војска пред окупацију. Стубови на обалама Саве су преживели прво, а потом и савезничко бомбардовање 1944. године. На каменим остацима, деценију касније, саграђен је нови мост који је пуштен у саобраћај 1956. године. Од тада, мостовска конструкција је дограђивана и проширивана, од 1979. године има садашњи изглед, али стубови нису темељно санирани.