понедељак, 9. мај 2016.

У Музеју Паје Јовановића стална изложбена поставка

Музеј града Београда позива суграђане да, у оквиру манифестације „Музеји Србије десет дана од 10 до 10” посете од 12. до 21. маја сталну изложбену поставку у Музеју Паје Јовановића у Улици краља Милана 21. Стална поставка је сведочанство о амбијенту у коме се непосредно одвијао уметнички чин, о сусретима са важним историјским личностима, као и времену, епохи и уметности која је у њему настајала. Изложена дела су избор самог уметника, приказане су готово све теме – пејзаж, портрет, историјска композиција, жанр сцена, мртва природа, митолошке и религиозне композиције, илустрације, актови и друго.

Музеј Паје Јовановића је меморијалног типа и смештен је у стану старе вишеспратнице у једној од главних београдских улица. Познати сликар је за живота оставио музеју бројне своје радове, од почетних скица до репрезентативних портрета и историјских композиција. У Музеју је делимично реконструисан његов бечки сликарски атеље са деловима стилског намештаја. Поред тога, ту су и сликарски прибор, лична документа, дипломе и медаље, белешке и сећања уметника, део преписке и фототека већине радова. Легат је примљен у Музеј града Београда 1952. године, делимично је излаган 1955. и допуњен 1957.  после смрти сликара. Реализација сталне поставке урађена је 1969. и након 40 година 2009. године, у години јубилеја 150 година од рођења Паје Јовановића, извршена је реконструкција Музеја и конзервација и рестаурација слика и намештаја. Колекција представља изузетан фонд од 211 дела Паје Јовановћа ствараних током више деценија XIX и XX века, док сам легат броји укупно 657 предмета. 

Паја Јовановић (Вршац 1859 – Беч 1957), сликар који је за дугог живота остварио изузетан уметнички опус, боравио је више у иностранству (Беч, Париз, Лондон, Берлин, Минхен) него у Београду. Као стипендиста Матице српске завршио је Уметничку академију у Бечу, где је добро савладао програм – цртање и сликање по моделу, студије драперије и композиције, уз копирање старих мајстора и класичних дела историје уметности. Године 1884, изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а од 1893. године постао је редован члан Српске краљевске aкадемије. За доживотног почасног председника ЛАДЕ изабран је 1953. године. Уочи Другог светског рата дошао је у Београд и радио на реализацији поклона – легата Музеју града Београда.